Rehabilitacija osuđenika za ratne zločine nastavak je procesa istorijskog revizionizma koji se godinama sprovodi u Srbiji. Ova vlast negira sve ono što su standardi i vrednosti EU, ka kojoj se formalno krećemo, ocenjuju sagovornice VOICE-a. Komentarišući navode „Novosti“ da će generali i visoki oficiri Vojske Jugoslavije koji su komandovali u ratu na Kosovu 1998. i 1999. godine, među kojima i Vladimir Lazarević (osuđen pred Haškim sudom za komandnu odgovornost za ratne zločine) biti vraćeni kao predavači na Vojnu akademiju, naše sagovornice kažu da je na delu zamena teza gde se zločinci imenuju žrtvama i braniteljima, a žrtve – zločincima.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko upozorava da je reč o široj strategiji koja se ne odnosi samo na ratne zločince koji su odslužili svoje zatvorske kazne.
– Radi se o strategiji negiranja i poricanja svega što se desilo, o normalizaciji Miloševićeve politike i, na neki način, njenog kontinuiteta. To istovremeno pokazuje da Srbija nije baš na putu za Evropsku uniju, pošto je jedan od prioriteta EU – suočavanje s prošlošću – kaže ona za VOICE.
Istoričarka Dubravka Stojanović za VOICE upozorava da se Srbija se nikada nije suočila sa ratovima devedesetih, te da je i posle 2000. godine vidljiva neprekidna potvrda istog programa i istih ljudi koji su Srbiju i odveli u rat.
– Srbija se nije suočila s tim šta je u tim ratovima htela i tražila, zašto je do njih došlo, koja je odgovornost Srbije, koji je to program koji je stajao iza tih ratova. Mi smo svih ovih godina imali novinare, intelektualnce, akademike i sveštenike koji su nastavili da govore isto. Ovo je sada samo jedna potvrda na vojnom nivou – kaže Stojanović.
Kulturološkinja Aleksandra Bosnić za VOICE kaže da bi rehabilitacije i povratak ljudi optuženih za vršenje teških zločina za vreme ratnih dešavanja trebalo posmatrati u kontekstu revizionističke opsesije koja se odnosi na pokušaj preoblikovanja onoga što je nekada bila stvarnost i ovoga što bi danas trebalo da bude stvarnost, što je proces koji šteti društvu.
– Retrogradni potezi poput rehabilitacije, revizije istorije, udžbenici koji se isključivo oslanjaju na takvu vrstu revizionističkog manira, kulturološki obrasci koji zapravo šire svaku vrstu predrasudnog mišljenja do unedogled, zapravo sprečavaju nešto što bi bilo osnovno pravo svakog građanina ove države, a to je pravo na uvid i na znanje o tome šta se nekada dešavalo u njenoj prošlosti i šta zapravo jesu njena sadašnjost i stvarnost – rekla je Bosnić. Ona dodaje da zamene teza poput onih u kojima se žrtve imenuju zločincima, a zločinci žrtvama i braniteljima govori o nezrelosti društva da se kreće napred i u pravcu ka nečemu što bi jednom moglo biti otvorenije društvo.
– Svakako ovakvi postupci spadaju u red onih koji nas vraćaju unazad i nanose trajnu štetu – kaže ona.
Moralna vertikala
Ministar odbrane Aleksandar Vulin potvrdio je za „Novosti“ da će nekadašnji komandanti dobiti „svoju ulogu“ u vojnom školstvu.
– Uveli smo pravilo da najistaknutije starešine iz ratova koji su za nama dobiju prostor na Vojnoj akademiji i da drže predavanja kadetima, pa i sadašnjim generacijama oficira. To je na neki način ispravljanje nepravde koja im je naneta prethodnih godina – rekao je Vulin i dodao da ratni generali imaju mnogo toga važnog da prenesu mlađim kolegama.
Sonja Biserko se pita kuda Srbija zapravo ide sa takvom politikom.
– Ovako se ispostavlja da su ti ratni zločinci neka moralna vertikala u ovom društvu i da će oni uticati na mlade kadrove u vojsci ili tamo gde budu radili kao predavači – kaže ona.
Izvinjenja sa figom u džepu
Komentarišući to što se danas visoki državni funkcioneri poput ministara ili predsednika Republike javno susreću sa osuđenim ratnim zločincima, Dubravka Stojanović ističe da to dokazuje da su ranija izvinjenja bila samo formalna.
– Mislim da su izvinjenja koja je upućivao Boris Tadić bila izvinjenja sa, kako se kaže, figom u džepu i da je to bilo do te mere formalno da to niko nije ozbiljno shvatio. Sve drugo što se radilo, sve drugo što se govorilo pokazivalo je da nikakvog preokreta tu nema – kaže Stojanović dodajući da zato ovakvi procesi ne treba da iznenađuju nikoga jer sve ide „u najboljem pravcu za njih“
– Ja sam to pratila i kroz udžbenike istorije, mi smo u njima imali potpuni kontinuitet sa Miloševićevim argumentima koji su do rata doveli. Prema tome, mislim da je ovo samo jedan jasan nastavak, naravno on je sada očigledniji, to je sada jedan bljesak, jedan šamar – kaže Stojanović.
Slično misli i Bosnić, dodajući da osim u Srbiji i u regionu postoji problem sa istorijskim revizijama i isključivostima.
– Kada se ovakve rehabilitacije i ovakvi postupci spoje sa onim što je znanje koje se godinama unazad plasira učenicima osnovnih i srednjih škola, u smislu istorijskog znanja, kada se sve to spoji sa tvrdokornim vrednosnim stavovima koji su uglavnom predrasudni stavovi, a koji su vezani za isključivu usmerenost ka očuvanju etničkog identiteta i za širenje slike u kojoj se jedan narod večno doživljava kao žrtva, onda dobijamo sintezu nečega što ne može da nas vodi, u smislu preobražaja, onakvom kakvom smo se nadali i kakvom se još uvek nadamo – kaže Bosnić.
Prst u oko susedima i EU
Dubravka Stojanović navodi da ovakvo ponašanje može izazvati dodatne probleme u ionako lošim odnosima sa susedima.
– Ovo je očigledni pokazatelj da Srbija u tome ima neku podršku. Ona je podršku iznutra, od glasača, za tu vrstu politike uvek imala. To vidimo po rezultatima svih izbora. A ovo je, očigledno, neka malo jača podrška sa strane, koja nas je osokolila da se svim susedima i Evropskoj uniji, kojoj tobož idemo, stavi prst u oko – zaključuje Stojanović.
Biserko kaže da je u pitanju negiranje svih vrednosti Evropske unije.
– To je jedna vrsta cinizma i ruganja svima onima koji su bili protiv rata i Evropi koja se tu sve ove godine zalagala za priključenje Srbije EU, njenim standardima, kriterijumima i vrednostima. Ovo sve što čini ova vlast zapravo je negiranje svega toga – rekla je Biserko.
Dalibor Stupar (VOICE)
